NARODNI SRPSKI OBIČAJI NA BADNJE VEČE: 20 običaja koje su stari poštovali za zdravlje i sreću ukućana

Badnji dan je važan hrišćanski praznik, a evo koji običaji se prenose s kolena na koleno širom Srbije!

Badnji dan je najbogatiji hrišćanski praznik što se tiče naših narodnih verovanja i običaja. Iako se smatra, pre svega, hrišćanskim praznikom narod ga je proslavljao na način koji se teško može okarakterisati kao hrišćanski.

Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbede sreća i napredak u godini.

Izdvojili smo 20 starih narodnih običaja iz svih krajeva Srbije, koji se i dalje poštuju u mnogim seoskim, ali i gradskim sredinama gde za to postoje uslovi:

1. Još pre izlaska sunca na Božić se odlazilo na bunar, po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su nalivana i sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da „nenačeta“ voda ima i isceliteljsku moć.

2. Postoji verovanje da je dobro za Božić započeti neki posao, jer bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom čitave godine. Započinjanje posla bilo je simbolično, a posebno se počinjao posao koji prethodne godine nije išao od ruke ne bi li od Božića krenulo na bolje.

3. Ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, zato se odmah posle izuvanja navlače čarape na noge. U nekim delovima Srbije verovalo se da će mladić i devojka koji prespavaju na božićnoj slami tu noć sanjati osobu za koju će se udati, odnosno oženiti.

4. Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

5. Na ovaj dan žene bi trebalo da zaklapaju grebene, jer će se tako zverima zatvoriti usta.

6. Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra na ognjištu raspiruje duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave. Umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama.

7. Kada ukućani poležu, baba ili neka druga starija žena zabode nož u vrata iznutra ili stavi glogov kolac iza vrata i na njega obesi malo luka da bi se ukućani sačuvali od uroka, veštica i nečistih sila.

8. U nekim porodicama krompir nisu kuvali o Božiću da ne bi dobili čireve, a kod nekih je zabranjivano kuvanje pirinča „da se marva ne bi preko godine crvljala“, ili, po drugom objašnjenju, nisu ga kuvali „da vrane ne bi odnosile piliće“. Mnogi su pripremali sarmu. Međutim, neki je nisu kuvali za božićni ručak, da marva ne bi uginula, ili da prasići ne bi bili kilavi. U severnoj Bačkoj, supu su morali da jedu svi ukućani jednom kašikom, a tek posle, svako iz svog tanjira, što je trebalo da simbolizuje slogu u porodici. U nekim selima je bilo zabranjeno jedenje viljuškama da živina ne bi čeprkala slamu.

9. Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

10. Posle večere poređaju se sve kašike uza zid po starešinstvu, pa „čija preko noći padne, taj će umreti dogodine“, vladalo je verovanje.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…