Климу, телевизор и радијаторе заменио сламарицом, шпоретом на дрва и купањем у Морави: Милош из Београда има важну поруку за младе у градовима

Под је земљани и прекривен је поњавама од конопље, зидови су од блата и плеве, а извор воде је у дворишту. Намештај је минималистички: „душеци“, односно сламарице на креветима пуњени су листовима кукуруза, у соби су и једна пећ и један дрвени сто. Изолација је одлична: лети је пријатно, а зими се простор лако загреје.

Интернета нема, као ни телевизије, а највећи потрошач струје је сијалица. Храна се спрема на шпорету на дрва.

У припреми је парно купатило, односно старински спа: туш за који се вода греје на дрва. До тада, власник куће и његови гости купају се у Западној Морави.

Реч је о Милошу Вукчевићу (38) из Београда, економисти за маркетинг, који се после живота и рада у Србији и на Малти окренуо селу и производњи воћа и ракије. Прича да је одлука да врати живот на породично имање дошла спонтано и у правом тренутку.

У селу које се налази на 230 км од Београда борави од априла до првих зимских дана. Стара кућа у српском стилу,  са винским подрумом, која је тема ове Приче са душом, направљена је пре око 120 година у Почековини, крај Трстеника, једном од најстаријих села у Расинском округу. Последњи становник у њој је живео до 1984. године, а онда је, након 30 година један наследник решио да је обнови.

“Прадеда је овде последњи становао, јер се деда одавно преселио у Београд. Тамо сам ишао са породицом викендима као дечак, али нисмо дуго остајали. Ни сам не знам због чега сам овде пожелео да дођем те 2013. године. И срце и глава су ми говорили да тако треба да урадим.

Наставак на следећој страни…